Saturday, 17 February 2018

2018 v.3


Kako RTS javlja:


Dakle, i naredna godina će biti puna džukela, buva, lajanja, olajAVanja, ujedanja, glodanja kostiju...
I besnila.
E, sad je konačno jasno i zašto centar Zaječara u sred februara izgleda tako...


... kineski?

Friday, 16 February 2018

Poprečne pruge Srbije


Olio i Stanlio vs. Dva Milorada
Šta ih spaja?


Baš im stoji ovaj poprečno-prugasti dezen, k'o saliven.

Thursday, 15 February 2018

U Srbiji nema cenzure


Povodom Dana državnosti Republike Srbije, Grupa za slobodu medija organizuje onlajn akciju čiji je cilj da podseti Vladu Srbije na ustavom zagarantovane osnovne slobode izražavanja i medija. Tokom 2017. godine, po evidenciji NUNS, u Srbiji je bilo 92 napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije. Samo od početka 2018. bilo ih je 15. Mnogim od ovih događaja prethodile su javne prozivke novinara i medija od strane najviših državnih funkcionera.


Proglašavamo i objavljujemo svima i svakome da je velika Narodna skupština, držana u Kragujevcu o Duhovima 1869. godine, rešila i da smo mi potvrdili i da potvrđujemo...
Svaki Srbin ima pravo da kaže svoju misao: rečma, pismeno, sredstvom pečatnje ili u vidu likova, saobražavajući se u tome propisima zakona.
- 1869. Ustav Knjaževstva Srbije, član 32

Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga preventivna mera koja sprečava izlazak, prodaju ili rasturanje spisa i novina.
- 1888. Ustav Kraljevine Srbije, član 22

Iskazivanje i predavanje javnosti svojih misli svakom se građaninu srpskom ujemčava.
- 1901. Ustav Kraljevine Srbije, član 34

Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti nikakva preventivna mera koja sprečava izlaženje, prodaju i rasturanje spisa i novina.
- 1921. Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, član 13

Zajemčena je sloboda štampe i drugih vidova informacija.
- 1963. Ustav SFRJ, član 40

Zajemčuje se pravo građanina da bude obavešten o događajima u zemlji i svetu koji su od interesa za njegov život i rad, kao i o pitanjima od interesa za zajednicu.
- 1974. Ustav SFRJ, član 168

Jamči se sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja.
- 1990. Ustav Republike Srbije, član 46

U Republici Srbiji nema cenzure.
- 2006. Ustav Republike Srbije, član 51

Srbijo, brani ono što je tvoje.
Srećan ti Dan državnosti.
Priključite se akciji - podelite ovaj video na svojim društvenim mrežama i sajtovima.


***
Koliko i kako smo u dva protekla veka poštovali ustave i zakone, tolike i takve su nam bile sve države.
I sloboda.
Ponekad - ili bolje reći prečesto, cenzura je bila u potpunosti suvišna.

Sunday, 11 February 2018

Program SNS mašine


Ne, ovo nije čuveni paranormalni fenomen iz veš mašine.
Ovako Vučićevi kradikali vide "nikad brže-jače-bolje" otkad su oni na vlasti. Takav im je program za pranje sopstvenih biografija, centrifugiranje normalnih iz Srbije i ceđenje džepova preostalih građana.
Po istom programu, u istoj mašini, prave predizborne liste i postizborne koalicije, daju subvencije arapskim "investitorima", grade ruske i turske tokove, po prvi put otvaraju odavno otvorena vrata, zatvaraju kapije da ne bije promaja, povećavaju plate, penzije, proizvodnju i ostale džidipije.
I crtaju granice.
Čudo jedno, od programa.


Ehm, da se samo o jednoj čarapi radi...

Thursday, 8 February 2018

SPOmenar: Fruštuk kod Trampa


Nacionalni molitveni doručak, koji se obično održava u četvrtak početkom februara u Vašingtonu, u zajedničkoj molitvi okuplja predsednika SAD, članove Kongresa, američke političare i vojne lidere i goste iz stotinak zemlja. Manifestacije povezane s Molitvenim doručkom traju nekoliko dana, s oko 3.500 gostiju i sastoje se iz niza sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kojem govore predsednik SAD i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa.
Pozive da 8. februara prisustvuju tradicionalnom Molitvenom doručku u Vašingtonu dobili su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar bez portfelja Nenad Popović, potpredsednik parlamenta Vladimir Marinković, lider SPO Vuk Drašković sa suprugom i državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović. Danica Drašković rekla je za Politiku da će oni najverovatnije putovati, osim ako ih ne spreče vremenske neprilike u Americi.
Molitveni doručak se od ustanovljavanja 1953. godine uvek organizuje u četvrtak, početkom februara, a troškove puta i smeštaja u Vašingtonu snose gosti.
- N1


- Dano, oči moje, šta to ovi sa cijaške N1 pričaju da troškove puta snose sami gosti... Su oni bre normalni, pa ko će to da plati... sam?! Pa jel smo podržali Vučića jer nije za ratnu opciju ko svi ostali - jesmo. A jel smo rekli da je ovde državni terorizam svih ostalih bez Vučića - jesmo i to. Pa to znači da nismo u vlasti i da nema sad grebanja za putne troškove ko ovi ostali rusofili iz delegacije, jer oni su svi komunjare a mi smo četnici. Aha, setio sam se šta će kažeš Paji Adutu...
- Šta lupaš, bre... koji sad Paja?
- Pa ako su u Zabavniku "Donald Duck" pre rata (dok je Jugosl... tj. Srbija bila monarhija, umalo da zaboravim da to SPOmenem) preveli ko "Paja Patak", onda je i ovaj Donald Trump istotakođe sad Paja Adut, jeltako, a?
- Tebi još uvek zuji u glavi... od onomad.
- Danice, kako si ti naivna... Ma jokbre, nego ti putni troškovi me nešto žigaju. Oće to sto posto na vreme, sad me nešto štrecnu ono mesto gde mi državni terorizam bušio uši... onomad. Da mu kažeš, sve isto ko u Politici, da će dođeš sama jerbo me zbog vremenskih neprilika u Americi žigaju uši, pa ne mogu dođem sve dok se - onako, četnički - pošteno ne izrehabilitujem kroz sve koalicije sa komunjarama i ostalim radikalskim nacionalsocijalistima. I tamo kad vam posluže švecki sto, ima da tražiš da ti zapakuju za poneti ono što ne možeš da pojedeš.
- Ti stvarno goriš... Vuče.
- Vaistinu. Nego, Dano oči moje, šta će obučeš za molitveni fruštuk - možda opet ono seksi bajkersko kožno jeleče, što ti ističe struk em koalicione potencijale?
- Može biti, Vuče, uši moje.
- E, onda stavi i bedž. Al nemoj Vučića il kokardu, stavi neki prigodan.
- Oću. Može ovaj?
- Može.
- Ajd sad, idem.
- Dano?
- A?
- Poentiraj, Melanijo moja.
- ...


I eto, tako vam je to bilo sa Danicom & Vukom, i ostalima iz Državnog terorizma a.d. na molitvenom fruštuku kod Tif... pardon - Trampa. Prvo molitva, pa fruštuk, pa ondak žele bombonice (umesto hleba i kolača). Preteklo to još od Regana, šteta da se baci. Zato i zovu raznorazne pljizavce poput ovih naših sa Balkana - da se ne bace.
Molitveni doručak kod Paje Aduta, jbt...

SPOmenar - Vučić Drašković o državnom terorizmu:

Stvarno, Danice, kako si ti naivna...
Samo ćuti i moli se. Žele služe tek na kraju.

Wednesday, 7 February 2018

Nada


Moglo se desiti. Verovatno neće. Ali nikad se ne zna... ovog puta možda hoće.
Umeo je da prepozna nadu. Tako je i zarađivao za život. Znaš ti da će onaj što meša kutije šibica pobediti, znaš da ljudi u nevolji ne prodaju dijamantsko prstenje za delić stvarne cene, znaš da ti život uglavnom poturi debji kraj, i znaš da bogovi neće izabrati nekog svakodnevnog, ni po čemu zaslužnog nikogovića, izdvojiti ga iz ostatka življa i dati mu bogatstvo u ruke.
Jedino što se ovog puta moglo desiti da grešiš, pa jelda? Nekako bi moglo tako da ispadne, zar ne?
Ovo je bilo poznato kao možda najveće bogatstvo: nada. Beše to zgodan način da vrlo brzo osiromašiš još više, i ostaneš siromašan. Možda to budeš baš ti. Ali nećeš biti.
...
- On će se izvući. Samo sipa reči bez pokrića. Firma je prevelika da bi propala. Previše ulagača. Dobiće još para, nekako će opstati sa ove strane ivice propasti, a onda će je pustiti da se uruši. Otkupiće je preko druge kompanije, možda za džabaka.
- Poverovala bih u bilo šta kada je on u pitanju. Ali ti deluješ vrlo ubeđeno.
- Ja bih to uradio, ovaj... da sam takva osoba. To ti je najstariji štos na svetu. Dovedeš žrt... dovedeš ostale do tačke kada su već previše uložili i ne usuđuju se da se povuku. To je san, razumeš? Misle da će se, ako ostanu, na kraju sve nekako srediti. Ne dozvoljavaju sebi da pomisle kako je sve to maštarija. Krupnim rečima im govoriš da će sutra teći med i mleko, i oni se nadaju. Ali nikad ne izađu kao pobednici. Negde u sebi su svesni toga, ali nikad ne poslušaju. Uvek kuća pobedi.
- Zašto ljudima poput njega to polazi za rukom?
- Sad sam ti rekao. Zato što se ljudi nadaju. Poverovali bi i da će im neko prodati pravi dijamant za dolar.


Nikad ne zaboravi: svetina koja pljeska tvom krunisanju ista je ona svetinja koja će pljeskati kad ti budu odsecali glavu. Ljudi vole dobru predstavu.


***
Prvo ti opljačkaju telo.
Posle ti opljačkaju duh.
Nada umire poslednja.
Onda ti prodaju nadu, baš kad pomisliš "a možda sad neće..."
Hoće, jer nisi te sreće.
Just a fool's hope, reče Gandalf.

p.s.
U španskom jeziku, nada znači "ništa".
Srbijom danas vladaju šibicari iz španskih sela.

Monday, 5 February 2018

10316


Berlinski zid je bio dugačak oko 160km i stajao je tačno 10316 dana.
Danas, 5. februara 2018. godine, tačno je 10316. dan od kako ga više nema.


Zidovi ne rešavaju probleme. Zidovi produbljuju probleme.
Naročito oni u usijanim ignorantskim tintarama koje misle da će tako sakriti svoju moralnu golotinju.

Saturday, 3 February 2018

Poslednji mesec


Februar 1933. je bio poslednji mesec pred poslednje višestranačke izbore održane u tadašnjoj Nemačkoj. Mesec, u kome su postavljeni konačni temelji svog zla i ludila koje je potom zahvatilo Nemačku i ceo svet, osakativši ga za živote više desetina miliona ljudi.


Januar

Ponedeljak, 30
Na predlog nemačkog predsednika, generala Paula fon Hindenburga, Adolf Hitler polaže zakletvu i postaje novi nemački kancelar. Hitlerova Nacionalsocijalistička radnička partija (NSDAP) formira koalicionu Vladu sa Nacionalnom narodnom partijom (DNVP), u kojoj - na Hitlerovo izričito insistiranje - on dobija mesto kancelara, Vilhelm Frik postaje ministar unutrašnjih poslova Rajha a Herman Gering ministar unutrašnjih poslova Prusije. Ovim imenovanjima je nacistička partija uspela da uspostavi kontrolu nad policijom na teritoriji čitave Nemačke, čime je ispunjen jedan od ključnih ciljeva na putu konačnog preuzimanja celokupne vlasti u Nemačkoj.

Februar

Sreda, 1
Kao novoimenovani kancelar, Adolf Hitler drži svoj prvi govor pred Rajhstagom. Govor u celosti prenosi Nacionalni radio. Tada je izjavio: "Za četiri godine nemački seljaci više neće biti siromašni. Za četiri godine, u Nemačkoj više neće biti nezaposlenosti." Do 1936. nezaposlenost u Nemačkoj više nije postojala, baš kao što više nije postojala ni politička opozicija nacističkom režimu.
Četvrtak, 2
Herman Gering zabranjuje najavljene mitinge i demonstracije Komunističke partije Nemačke u Berlinu.
Petak, 3
Na tajnom sastanku sa visokim oficirima nemačke armije i mornarice, Hitler iznosi svoju ideju da prekrši Versajski sporazum iz 1919, ponovo uvede regrutaciju i krene u naoružavanje nemačke vojske. Takođe, predlaže vojne operacije koje bi omogućile širenje nemačkog "životnog prostora" (Lebensraum) na istok, što postaje jedan od glavnih geopolitičkih ciljeva Trećeg Rajha.
Herman Gering zabranjuje novine socijaldemokrata "Napred" (Vorwärts).
Subota, 4
Uz saglasnost predsednika fon Hindenburga, Hitler donosi "Dekret o zaštiti nemačkog naroda", koji policiji daje ovlašćenja da zabrani sve publikacije koje predstavljaju pretnju javnom redu i miru. Prekršiocima Uredbe sledi automatsko hapšenje i tromesečni zatvor - bez izdavanja naloga za privođenje.


Ponedeljak, 6
Hitler traži od predsednika fon Hindenburga da raspusti parlament jer "je njegov dalji rad onemogućen silama koje su protiv njega". Parlament raspušten, izbori zakazani za početak marta. General Ludendorf izjavljuje da je to potez "koji će Nemačku odvesti u katastrofu".
Sedam dana nakon imenovanja za kancelara, nacisti organizuju "Hitlerovu noć" u znak podrške svom lideru.
Sreda, 8
Hitler na sednici svog kabineta objavljuje da će Nemačka u narednih pet godina istrajati u nastojanju da se u potpunosti ponovo naoruža, a u okviru ispunjenja tog cilja će svaki program zapošljavanja koji sponzoriše država biti dodatno ocenjivan da li doprinosi razvoju Vermahta.
Petak, 10
Hitler proglašava kraj Marksizma kao ideologije.
Nedelja, 12
Nemački vicekancelar fon Papen zahteva od Katoličke crkve da podrži Hitlerovu vlast.
Sreda, 15
Novine "Napred" ponovo zabranjene u Berlinu.
Četvrtak, 16
Katoličke novine "Germania" upozoravaju javnost na opasnost i od nacista i komunista.


Petak, 17
Konrad Adenauer - gradonačelnik Kelna još od 1917. godine - odbija da se sastane sa Hitlerom nakon njegovog sletanja na gradski aerodrom. Pored toga, on naređuje uklanjanje svastika i ostalih nacističkih simbola sa svih javnih objekata u vlasništvu grada. Hitler mu se sveti mesec dana kasnije, kada šalje pripadnike SS jedinica da izbace Adenauera kroz prozor njegove kancelarije. Adenauer uspeva da im umakne, napušta Keln i krije se po raznim mestima širom Nemačke, sve dok mu 1936. nije bilo dozvoljeno da se vrati u svoj grad.
Nedelja, 19
Herman Gering, ministar unutrašnjih poslova Prusije, zabranjuje sva izdanja katoličkih novina. Neki od lidera i članova Katoličke partije desnog centra, koji su bili zaposleni u državnim službama, bivaju isterani sa radnih mesta po kratkom postupku i bez ikakvog objašnjenja.
Ponedeljak, 20
U rezidenciji predsedavajućeg Rajhstaga (Herman Gering, opet) održan je tajni sastanak Hitlera sa dvadesetak najvećih nemačkih industrijalaca. Razlog: prikupljanje donacija za izbornu kampanju nacističke partije na predstojećim martovskim parlamentarnim izborima.


Utorak, 21
Herman Gering, samoproklamovani nacistički lider najveće nemačke savezne države Prusije, u partijskom listu "Narodni posmatrač" (Völkischer Beobachter) objavljuje Uredbu u kojoj je pruskoj policiji naređeno da na licu mesta otvori vatru na svakog "neprijatelja države", kao i da sprovede momentalne discipinske mere prema svakom policajcu koji pokaže "neprimerenu obzirnost" prema takvima
Šest dana nakon izbacivanja iz Pruske akademije umetnosti zbog višegodišnjeg neslaganja sa nacistima (i pre njihovog dolaska na vlast), a u strahu za sopstveni život, nemački pisac Hajnrih Man beži u Francusku. Njegov mlađi brat, nobelovac Tomas Man, nekoliko meseci kasnije sa porodicom emigrira u Švajcarsku, a zatim 1939. u SAD.
Sreda, 22
Hitler daje nalog za formiranje prvih nacističkih "koncentracionih logora" (Konzentrazionslager), u kojima će protivnici režima biti držani u "zaštitnom pritvoru" (Schutzhaft) sve dok se "ne opamete".
Herman Gering u policiju ubacuje 55 hiljada jurišnika Nacističke partije, koji od siledžija tako odjednom postaju državni službenici. Raspoređuje ih u "pomoćnu policiju" (Hilfspolizei), koja za zadatak ima da pomaže redovnoj policiji u održavanju reda, a naročito u ophođenju prema komunistima (nakon paljenja Rajhstaga).


Četvrtak, 23
Nacistički režim donosi Uredbu kojom se homoseksualizam i pornografija zabranjuju u Nemačkoj. Konzumenti zabranjenog takođe bivaju upućivani "na koncentrisanje".
Petak, 24
Komunistička partija Nemačke organizuje svoje poslednje demonstracije, nakon čega policija upada u prostorije partijske centrale u Berlinu. Vlast potom izdaje obaveštenje da je policija tokom pretresa otkrila dokumenta koja ukazuju na to da su komunisti planirali da pale vladine zgrade, privatne firme i kuće.
Subota, 25
Hitler, rođen u austrijskom Braunau na Inu, "slavi" prvih godinu dana otkako je naturalizacijom dobio državljanstvo Rajha, čime je stekao pravo glasa i kandidovanja na predsedničkim izborima 1932. godine.


Nedelja, 26
Berlinska policija hapsi holandskog komunistu Marinusa van der Lubea i zadržava ga preko noći u pritvoru.
Ponedeljak, 27
Šest dana pred parlamentarne izbore, zgrada Rajhstaga je teško oštećena u požaru. Požar je prijavljen u 9:45 naveče; vatrogasci su otkrili šezdesetak žarišta po zgradi, a najveće je bilo u samoj skupštinskoj sali. Pomenuti Marinus van der Lube je pronađen i uhapšen u zapaljenoj zgradi. Nakon ispitivanja u policiji, priznao je da je on podmetnuo požar. Godinama kasnije, nekadašnji telohranitelj Ernsta Rema, osnivača SA (Sturmabteilung), izjavio je da je ekipa vođe berlinskih "braonkošuljaša" Karla Ernsta ušla u Rajhstag kroz jedan pomoćni tunel. U rukama su imali baklje i čekali da se pojavi van der Lube (koga su dovukli iz policije). Istoričar Vilijam Šajrer je 1960. rekao: "Verovatno nikada nećemo saznati kompletnu istinu o paljenju Rajhstaga. Skoro svi koji su o tome nešto znali danas su mrtvi, a većinu je pobio Hitler u mesecima nakon tog događaja." Za paljenje Rajhstaga je bila optužena grupa komunista, u kojoj je pored van der Lubea bio i Georgi Dimitrov, ali samo je Holanđanin na kraju bio osuđen i pogubljen, dok su ostali bili oslobođeni krivice usled nedostatka dokaza. Hitler je požar u zgradi Rajhstaga iskoristio da se otarasi unutarpartijske konkurencije - čistkama, koje su trajale narednih šest meseci, u kojima je SA bila i bukvalno obezglavljena (počev od Rema pa naniže) i konačno nestala.
Paljenje Rajhstaga je bilo odličan izgovor za izdavanje naredbi o vanrednim situacijama,  već narednog dana, koje su Hitleru omogućile da potom vlada putem uredbi.


Utorak, 28
Samo nekoliko sati nakon izbijanja požara u Rajhstagu, kancelar Adolf Hitler i njegov ministarski kabinet podnose predsedniku fon Hindenburgu na potpisivanje vanredni Ukaz, shodno članu 48 nemačkog Ustava. Nazvali su ga "Ukaz predsednika Rajha o zaštiti naroda i države", i odmah nakon potpisivanja od strane predsednika je stupio na snagu kao "mera odbrane od komunističkog nasilja koje ugrožava državu". Osim suspendovanja garantovanih "ličnih sloboda", "slobode izražavanja mišljenja", "slobode štampe", "prava na okupljanje" i "prava na udruživanje", Ukazom je uvedena smrtna kazna za širok spektar krivičnih dela, uključujući "ozbiljno narušavanje mira" od strane naoružanih osoba. Hitlerovi jurišnici su, potom, širom Nemačke krenuli u masovna pritvaranja i hapšenja (ne samo komunista), uključujući i neke od poslanika Parlamenta.
Rad Komunističke partije Nemačke je nezvanično (ali u potpunosti) stavljen van zakona.
Dan nakon paljevine Rajhstaga, uhapšen je poznati pacifista i protivnik nacista, pisac Karl fon Osicki, poznat i po tome što je razotkrio i objavio istinu o tajnom naoružavanju Nemačke (proizvodnja aviona u tajnim fabrikama i obuka pilota u Sovjetskom savezu) suprotno Versajskom sporazumu, zbog čega je 1931. bio optužen za veleizdaju i špijunažu, i stavljen na crnu listu. Odveden je prvo u berlinski zatvor Špandau, odakle je prebačen u konclogor Estervegen-Papenburg. Iako je bio utamničen u logoru, Nobelov komitet mu 1935. godine dodeljuje Nagradu za mir. Karl fon Osicki umire u logorskoj bolnici 1936. godine.


Preostale dane do martovskih izbora obeležilo je mahnito nasilje nacističkih državnih i paradržavnih bandi, koje su užurbano sprovodile naređenje o totalnoj čistki svih političkih protivnika - Komunističke partije, Socijaldemokratske partije, levičara, sindikalaca, Katoličke partije desnog centra...
I ne samo njih.

Mart

Petak, 3
Ernst Telman, lider Komunističke partije Nemačke i kandidat na predsedničkim izborima 1932. godine, uhapšen je u svom stanu u Berlinu dva dana pred parlamentarne izbore. Iako je dva dana kasnije bio ponovo izabran za poslanika u Parlamentu, ostatak života je proveo u zatvoru. Ubijen je u koncentracionom logoru Buhenvald, 18. avgusta 1944. godine.
Nedelja, 5
Održani poslednji višestranački parlamentarni izbori u Nemačkoj, pre završetka Drugog svetskog rata (preciznije rečeno, bili su to poslednji slobodni izbori u ujedinjenoj Nemačkoj do pada Berlinskog zida 1990. godine). Geringovi hilfspolicajci su se na biračkim mestima pojavili u svojstvu "nezavisnih posmatrača" ovih izbora. Čak i pod takvim pritiskom na glasače, Hitlerova Nacionalsocijalistička partija je osvojila samo 43,91% glasova, zbog čega su ponovo morali da zatraže koalicionu pomoć svojih narodnjačkih satelita iz DNVP (koji su osvojili 7,97%). Izborni cenzus nije postojao, već je za ulazak u Parlament bilo potrebno preći tzv. prirodni prag (oko 0,16% ili 1/647 od ukupnog broja glasova, tj. broja poslanika u Rajhstagu). Na izbore je izašlo 39.655.029 Nemaca sa pravom glasa (88,74%), od čega je samo 52.807 bilo "bačeno" na 3 liste koje nisu ušle u Parlament (od ukupno 15 koje su učestvovale na izborima). Iako je osvojila 81 poslanički mandat, Komunistička partija nikada nije ušla u Parlament formiran na tim izborima - njeni poslanici su listom bili pohapšeni ili u bekstvu.
Hitler je tako obezbedio početnu parlamentarnu dvopartijsku većinu, tešku nepunih 52%.
Dvadesetak dana kasnije, tačno mesec nakon paljenja Rajhstaga (27. marta), Hitler ucenama i pretnjama nekako uspeva da obezbedi dvotrećinsku većinu (uz "izostanak" svih poslanika Komunističke partije i nekoliko zastrašenih Socijaldemokrata) za usvajanje "Zakona o delovanju u cilju sprečavanja stradanja Naroda i Rajha", koji mu je omogućio da kabinetski donosi i sprovodi zakone bez učešća Parlamenta.
Uz pomoć ovog Zakona i prethodnog Ukaza predsednika, donetog nakon paljenja Rajhstaga, Hitlerova nacionalsocijalistička vlast je konačno prerasla u legalizovanu diktaturu.


U zemlji Mordor gde senke leže, u nedelju 4. marta 6. godine Naprednog doba (2018), biće održani izbori za odbornike gradske skupštine Barad-Dura (koji je prestonica te zemlje). Svaka sličnost budućih događaja (u narednih mesec dana) sa onima opisanim u ovom tekstu, biće (i već je) - namerna.
Tolkin je svojevremeno izjavio da mu je kao uzor za Saurona, Mordor i Orke u "Gospodaru prstenova" poslužila nacistička Nemačka. Ko zna za šta ćemo mi ovakvi, kakvi smo danas, jednoga dana nekome poslužiti. Svakako ni za šta pametno niti lepo.
Nije preporučljivo ovih dana šetati se naokolo džepova punih šibica, pritom glasno kritikujući Mordorsku vlast. Mogli bi ste preko noći naprasno da priznate i neku paljevinu, iako na sve strane ima onih koji daleko više smrde na benzin, dim i sumpor. A neki od njih nose i upaljene baklje, usred bela dana, kao da ne vide dobro jer im se neki mrak navukao na oči.
I mozgove.

Thursday, 1 February 2018

Kad zasvira tatatatira


Ukoliko je ono stvarno Vučić u nekoj prastaroj epizodi Brankove "Kockice", (koja se zvala "Zašto zec ima velike uši"), definitivno počinjem da sumnjam u teoriju zavere da takve likove ovde namerno i planski uzgajaju od malih nogu, i da niko od njih nije slučajno tu gde jeste danas.
A uzgajivačnica se zove? Tako je, bata Šurdo.
Kockice se polako slažu.


Strašno je kada jedno društvo predvodi i predstavlja neko ko i dalje veruje da živi u carstvu drugarstva, čokolade, marmelade, voća, tigrova i ostalih GDP-ja. Strašno, zato što se narod - koji se za tim i takvim Vođom kreće u krug - neminovno, jednog dana sudari sa samim sobom.
Neretko su, kroz istoriju, takvi sudari završavali totalnim slomom i nestankom društva koje nije bilo sposobno da to spreči, a nije bilo sposobno zato što je bilo lenjo. Zato što su oni koji ga čine verovali da je stvarni život ono što gledaju na TV, da je snaga u neznanju a sloboda u ropstvu, da će nepočinstva Ovih Dole kažnjavati Onaj Gore, da se o sopstvenoj sudbini odlučuje u biračkoj kutiji a ne u svojoj glavi.
Da sve to tako treba.

Drugari, šta da vam danas prodam - ciglu ili klocu? Kaži... ti.

Ovaj naš zec, baš poput drugih, zaista ima velike uši. Al' što laže k'o pas... i što mu veruju - čudo jedno. A čudiće se svi kad već koliko sutra ugledaju sopstvena leđa ispred sebe.

Samo što će tada biti kasno, kad zasvira tatatatira...

Wednesday, 31 January 2018

1389


Petnaest dana nakon ubistva Olivera Ivanovića, Srbija se već ponaša kao da tog zločina nije ni bilo: po medijima se ponovo razvlače "ubijena pevačica", rat Vacića sa Kosovom, rat Lazanskog sa Hrvatskom, rat Vulina sa Silom&Nepravdom zdravog razuma, Balkanski tigrovi i picajzle, septičke jame, paketirana briga za penzionerske prostate i zubala, Putinovi MIG-ovi i migovi, Trampove budalaštine, veličanstveni severnokrejski svemirski raketni program zemlja-zemlja, "Bugojno na vodi", epidemija malih boginja i falsifikovani zdravstveni i sanitarni kartoni medicinskog osoblja, janičarenje na relaciji Beograd-Tirana-Carigrad, (ne)podrška opoziciji u Beogradu (izražena u promilima, naravno), bolestan glumac koji ima dovoljno sopstvenih muka pa su mu samo još nedostajali domaći "novinari" da dosole, retardirani tvitovi posrnulog Idola čija se faca 1997. cerila sa promotivnog plakata MUP, bežanje Telenora iz Srbije, bezbroj drugih gluposti i sitnih pizdarija... sve to, u samo dve nedelje.
Međutim, nijedan zločin ne zastareva.
Streljanje Olivera Ivanovića, u utorak 16. januara 2018. godine, bez obzira na potonje petnaestodnevne pokušaje trusta mozgova na vlasti da sa njega skrene pažnju javnosti i šutne ga pod tepih, možda je najbolje sublimiran u jednom fejsbuk statusu, jednoj karikaturi sa sajta Autonomije, kao i nekoliko tekstova sa Peščanika (napisanih otprilike u isto vreme):

"Kakva reality politika vrhovnog šizofrenika ovih dana, prevazišao je samog sebe.
No, to mu je i bio cilj. Digni buku i dozvoli svima da imaju svoju teoriju, da buka bude obostrana, a činjenice im prećuti, neka lutaju.
Cirkusom a la Palma sakrio je stvarni razlog svoje posete, jer će se svi uhvatiti za traktor i jaganjce i pljuvati ga, što njemu posebno prija jer dobija dodatnu inspiraciju za novo targetiranje i opet on postaje glavna tema. Pravi razlog je pokušaj neodmotavanja klupka u istrazi i trgovine oko toga, ima čime da trguje. Bez njegovih ljudi pada vlada tamo, a to zaustavlja i zvanične pregovore, odlaže ih na neko vreme. Odmotano klupko bi pokazalo simbiozu politike, crkve i kriminala i ko zna sve čija bi imena izašla na površinu, sa svih strana, tako da bi možda i ovde dovelo do prevremenih izbora, što opet odlaže dijalog."

"Pijetet" (Autonomija, 23.01.2018)

"Kada ministar u Vladi Srbije otvoreno kaže da ne veruje da će Ivanovićeve ubice ikada biti otkrivene, javnosti ostaju samo spekulacije.
Međutim, ima spekulacija i spekulacija. Jedno je pokušati da se na osnovu dostupnih činjenica rekonstruiše jedan mogući scenario. Nešto je sasvim drugo ignorisati činjenice u korist izmaštanih scenarija.
Te činjenice tiču se pitanja ko ima moć na Kosovu, ko je aktivno radio na denuncijaciji i progonu Olivera Ivanovića, ko je mogao ili bio dužan da ima saznanja o njegovoj bezbednosnoj situaciji, i ko je mogao ili bio dužan da ga od potencijalnih pretnji zaštiti, a da to nije učinio. Odgovor ni na jedno od ovih pitanja nema nikakve veze ni sa Amerikom, ni sa Rusijom. Umesto toga, odgovori na sva ova pitanja vode ka tri instance:
1) režimu u Beogradu, odnosno njegovim pulenima na severu Kosova
2) režimu u Prištini, i
3) EULEKS-u.
Ovo su činjenice, i svaka spekulacija, kako god maštovita, mora poći od njih i objasniti na koji način se one uklapaju u razmatrani scenario."

"Šta je predsednik tražio u Mitrovici četiri dana posle, a nije na primer došao četiri dana pre, da tamo i tada možda govori bolje i sa više pameti?
Rekao je (između ostalog) i ovo: Ubistvo Ivanovića direktan je pucanj u Srbiju. Ali ovo je previše arhaična figura, dozlaboga neiskrena, stilski traljava, nepouzdana, bljutava i uvredljiva za žrtvu. Ivanović je bio običan, istinski skroman čovek, jedan od nas, nikada nije smatrao da je veći od sebe samog.
Pohvalio se da je pomagao Ivanovićevu porodicu, da je pazio na njega dok je bio u zatvoru, ali o tome nije govorio. Zar? Ako se nije busao u prsa dok je Oliver bio živ, a njegova suklata Marko Đurić ga proglašavala za srpskog dušmanina, zašto se hvali sada kada Ivanović više ne može da se brani od Vučićevog dobročinstva?
U danu ubistva Olivera Ivanovića, Vučić je mnoge novinare i čelnike opozicije nazvao bednicima, lažovima i podlacima, uz slabo artikulisane povike: Sram vas bilo. To pod uslovom da je bilo ko posumnjao u njega i njegove. Ne znamo da li jeste, ali valja reći da je sumnja rizična, a njen izostanak neoprostiv.
Vučić je smislio kako da političku mržnju prema Ivanoviću pretvori u filistarsku posmrtnu ljubav, i da pritom oblikuje pokojnika prema svom modelu. Javni servis je pomogao da se putovanje u Mitrovicu obznani kao trijumf na mestu zločina, i to je bio agitpropovski poduhvat koji je Vučića podigao iz političke agonije."

"Vučićeva vlast ne priznaje odgovornost za neprijateljstvo, satanizaciju i progon Olivera Ivanovića. Ne priznaje odgovornost za pretvaranje države u mafijašku organizaciju, gde kriminalci sa Kosova u vozilima bez tablica zastrašuju ljude u Pećincima, a oni iz Kruševca ljude u Mitrovici ili Mionici. Pa ipak, najveća nebezbednost vlada na severu Kosova. Do toga je došlo baš tamo zbog briselskog dijaloga o razrešenju 'kosovskog čvora'. Taj proces je odmakao do integracije severnog Kosova u državne institucije Republike Kosovo. Te institucije ne funkcionišu zbog nesposobnosti albanskih službi, ali i zbog toga što je Sever već predat u ruke srpsko-albanskoj mafiji, i to iz koristoljublja a ne samo iz političkih motiva. Sever je predat kriminalcima zato da bi tamo zavladali strah, ugroženost i apsolutna tišina.
O bazičnoj nesigurnosti, nasilju, pretnjama, pritiscima i strahovima Oliver Ivanović je govorio u svojim poslednjim intervjuima, pominjući i životnu opasnost u kojoj se sam našao. Tvrdio je da Srbi u Mitrovici nisu ugroženi samo od Albanaca već i od Srba, odnosno od kriminalnih grupa pod zaštitom vrhovne vlasti iz Beograda, a verovatno i iz Prištine iz drugih razloga.
Do ovakvog stanja je velikim delom došlo najpre zbog nas samih, ali i zbog pogrešnog pristupa Srbiji tokom briselskog dijaloga. Taj pristup je zapravo krahirao ubistvom Olivera Ivanovića. Nije bilo dobro što je kancelarka Merkel proglašavala uspeh pregovora o Kosovu (merilo svih merila na evropskom putu Srbije), dok je Srbija odlazila dođavola. Kao takva ona ne može biti garant bilo čega, pa ni rešenja kosovskog problema. Strategija nagrađivanja Vučićeve fleksibilnosti u vezi sa Kosovom, u smislu tolerisanja ukidanja demokratskih sloboda i pretvaranja institucija u prah i pepeo - počela je da puca zbog jačanja uticaja Rusije u Srbiji, Republici Srpskoj i severnom Kosovu. Sa ovim problemom EU ne ume da izađe na kraj. Zato se sve češće pominje povratak SAD na Balkan.
Ključna posledica ubistva Olivera Ivanovića odnosi se na prekid briselskog dijaloga u odlučujućoj fazi pregovora. To se može razumeti kao izgovor, odnosno lažni razlog da se odloži rešenje otvorenog kosovskog sukoba i na neodređeno vreme odloži put Srbije ka EU. Kao uslov za nastavak dijaloga srpske vlasti zahtevaju opipljive rezultate istrage o ubistvu koju vode prištinske vlasti, koje nisu prihvatile da srpski istražni organi učestvuju u rasvetljavanju Ivanovićevog ubistva. Ako se istraga oduži ili možda ne završi, to bi značilo da se Srbija u skorije vreme neće vratiti za pregovarački sto. Ako sada pogledamo onu širu sliku s početka teksta, to bi značilo da će nacionalistička, antievropska i konzervativna politička struja, koja se oglasila u Apelu za odbranu Kosova i Metohije, koji je inicirao DSS i koji je zajedno sa oko 200 potpisa objavila Politika - još jednom odneti prevagu.
Put kojim će Srbija ići dalje, a to će se videti veoma brzo, razrešiće pitanja koja sa različitih strana postavlja ubistvo Olivera Ivanovića."


Ovo je blogpost broj 1389.
Nisam mogao da pronađem naslov koji bolje pristaje temi.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...