Prva Petoljetka

Pre tačno pet godina, na današnji dan, prvi tekst na blogu GRAĐANSKI KRUG započet je rečenicom:

"Građanski Krug - Šta je sad pa to?! Opet još jedna od bezbroj NVO/plaćeničko/izdajničkih organizacija? Dokle bre više..."

Rečenica, tako svojstvena i draga ihremkampf sledbenicima rahmetli Miloševića i bezbeli Šešelja, uz legalističko tercjodlovanje Koštunjavo (sa nijansom boje trule šljivke). Na nju takvu nisu bili imuni i još neki nacionalno ošamućeni elementi DOS-a, kako se pokazalo vrlo brzo posle 12. marta 2003. godine. U stvari, pokazivalo se to i pre, ali smo se svi pravili slabovidi.

Za ovih pet proteklih godina, šta se sve desilo, promenilo, preokrenulo, u odnosu na taj primalni blogkrik užasa pred svime šta jesmo i naročito šta sve nismo uradili, da bi ovom društvu i njegovom atomu, Malom Čoveku, danas bilo makar malo bolje nego juče? Pa, nije da se nije desilo, pisalo, ukazivalo ili pokušavalo, a rezultat toga gledamo vasceli utorak, 30. jul 2013. godine.

srpski omladinski pokreti 1996-2008

Ko je bio heroj, da prostite - vedeta, tog prvog blogposta?

Uz neminovnu korekciju prvobitnog teksta, dopisanu 17.08.2012.

Neminovnu, zbog slabovidosti.

Pet godina kasnije, 528 tekstova i bezbroj napisanih i drugih komentara, pretnji, pritisaka, ali i saučestvovanja drugih autora u kreiranju tekstova Građanskog Kruga, došli smo na isto. Na sam početak, sa koga smo i krenuli. I opet na istog heroja, da prostite - vedetu.

Naravno da ne mislim na agrodžiberaldemokratskog brašnog crva sa Akonkagve, skijaša, alpinistu, darovatelja foto-albuma ljubiteljima lika i dela. Licemera i višepalanačkog koalicionog saučesnika u unapređivanju u(ne)ređivanja nečega što se još uvek zove Srbija.

cvrčak i mravojed, verzija 2013

Ovoga puta, radikalni g(ensek) Aleksandar Vučić (u daljem tekstu AV) zamenio je suze iperitske za znoj radeničko-spasiteljski g(ospodara) AV, tog unapreditelja svih strahova i frustracija domaće političke estrade, šefa svih Službi, domostrojitelja JULbašče u kojoj rastu fikusi, prkosi, muškatle i ponajviše korov sa koalicionim potencijalom.

Taj i takav srsgensek je arlaukao po centru Beograda 29. JULa 2008. godine, seireći zajedno sa huliganima (pardon - razgovarao je sa patriotskom omladinom). Nekako, baš u vreme kada se podebelo spremalo izbacivanje Tome NIkolića iz redova Šešeljevih falangi, što se i desilo par nedelja kasnije. Ubeđen sam u to da se već tada znalo da će biti formirana nova, unapređena ex-radikalska stranka, opajana od Šešeljeve paučine, ulickana i načitana - za početak NDI priručnika za kampanje, a kasnije su tu naišli Webber i Konstantinović, kao posledica postkonsternacijske traume. Kada je odradio zacrtano, glasao za izbacivanje Tome kako bi potom imao gde i sam da prebegne, on to i sam učini.

Gde si bio pre pet godina? AV.

Šta si radio svo to vreme? AV.
I, šta sad? AV.

Stvarno, sve izgleda nekako kordonski, baš kao 1996.
AV AV AV...

Pet (i više) godina tzv. građanska Srbija ćerala je kera, pretvarajući se samozaljubljeno kako u ogledalu vidi Uroborosa Večnog. Neko je (poput Ludog Borisa) tu samoobmanu personalizovao i privatizovao, neko je (poput Đitlera i Cedonira Chadde Serb Skiera) to pošteno i naplatio; neki drugi su (poput tzv. Druge Srbije) višepersonsku samodovoljnost kolektivizovali i pretvorili je u skoreli stav namćorluka i kukumavčenja, međusobnog nadgornjavanja unutar sopstvenih redova u žestokoj koncepcijskoj konfuziji. Nikome nije palo na pamet da se to narodu možda više ne dopada.
Jedina prava, građanska, anarhična i bez vidljive organizacione kičme i centralnog nervnog sistema, ispala je akcija Nevažećih listića na prošlogodišnjim izborima. Grupa ljudi bez fiksne organizacije, okupljena oko istoimene FaceBook stranice uspela je da na skoro svakim izborima u poslednjih godinu dana dobaci manje-više do cenzusnih 5% namerno poništenih glasačkih listića, bez obzira na to šta objavljuju autocenzurisani parastranački mediji i na činjenično marisanje glasova od strane partijske pešadije po biračkim odborima in situ. Tu se uopšte ne radi o nekakvoj koncepciji, ideologiji, programima, proglasima i sličnim tiradama; jednostavno, osnovni moto svega je "Dosta!", ništa manje i ništa više. Primarni cilj je bio osvestiti a ne kazniti DS i LDP za sumanutost, koju su promovisali u političkom životu Srbije do 2012. godine. Definitivno je postalo jasno da je osvešćivanje bilo nemoguće, kao što je preuzimanje vlasti od strane naprednjaka bilo neminovno i očigledno čak i iz one kafane na dnu Borskog rudnika, 400m pod zemljom. Svako Tadićevsko (i ino) bulažnjenje o "krivici Belih listića za pobedu naprednjaka" na račun određene grupe građana Srbije, kojima su se samoproklamovani pripadnici političke kaste zgadili za dugo vremena unapred, spada u opis dat u prethodnom pasusu.

Čisto sumnjam da kvaziopoziciona ekipa uvažava i čita tekstove Vladimira Milutinovića, naročito najnoviji. Pitanje je da li uopšte u njihovim glavama postoji potreba da to i razumeju. Ko sumnja, neka se sam zapita: Kako se to skijanjem po vrućini parira Vučićevom spasilačkom preznojavanju i sličnim prenemaganjima, kojima se aktuelna vlast jedino i bavi?
Bavi se i aktuelna opozicija, tim istim. Dakle - ako ih ne možeš pobediti... probaj spust.

Baksuzi engleski, u svom jeziku imaju reč za "spust" koja tako bolno odgovara domaćoj varijanti istog: downhill.

Nizbrdo.

***

Pet punih godina pisali smo o palanačkom licemerju i pokvarenjaštvu - negotinskom, beogradskom, popovskom, političarskom, pa i svetskom. Započeli smo sa AV, i pola decenije kasnije Točak Vremena nas je sve opet vratio na isto. Na njega. Na AV.

Da li je sve bilo uludo?

Mislim da nije. Sve vreme tvrdim da se taj nikada nije promenio i niti će, jer AV (za razliku od mnogih drugih iz tog krda društvenih pijavica) ima jasan cilj i sredstvo kojim će ga ispuniti - po svaku cenu.

Cilj je moć, pored straha od smrti najjači afrodizijak u homo sapiensa. Moć, tj. žudnja za njom, najčešće se da okarakterisati kao Jungovska maska za prikrivanje impotentnosti, i to ne samo one fiziološke.

Sredstvo je beskrupuloznost, i sve što potom iz nje obavezno proističe.

Ne, naravno da ne dižemo ruke od Građanskog Kruga, posle pet godina i povratka na AV. To ne radi niko čije se tvrdnje, u manjoj ili većoj meri, kad-tad pokažu tačnim. Nas nekoliko, okupljenih oko ovog bloga, imamo nameru da i dalje bez ustezanja radimo ovaj posao, pišemo o ružnim ali podjednako i lepim stvarima.
Imamo nameru da ih i dalje seciramo, zavitlavamo i ismevamo im loše strane, jer je to jedan od efikasnih i neukalupljenih načina građanske samoodbrane od kolektivnih obmana koje nam politikantski šibicari svakodnevno serviraju.

Ne zanosimo se iluzijom da su moguće blog-revolucije, kao ni strahom od šarene laže o njihovoj nedodirljivosti. Oni su samo impotentno frustrirani, beskrupulozni, u strahu od gubitka privilegija koje donosi privid moći. Oni, svi ti silni AVAVovi.

Eto, srećno nam bilo prvo Peto Leto.

I svima Vama, sviđalo vam se to ili ne.

AV!