Police and thieves in the street,
fighting the nation with their guns and ammunition
Police and thieves in the street,
scaring the nation with their guns and ammunition
From Genesis to Revelation, to next generation
will be near me...
... hear what I say.
Ove nedelje, dvojica policajaca u civilu bila su ubačena među učesnike protesta u Ouklendu. Kako su ih demonstranti veoma brzo prepoznali, došlo je do koškanja koje se okončalo tako što je jedan od policajaca izvukao pištolj i uperio ga u masu. Šta se, dovraga, tu dogodilo? U stvari, pravo pitanje treba da glasi: Kog su đavola policajci u civilu tu tražili, ovako se uvlačeći među demonstrante?
Ubacivanje policajaca među demonstrante na ovaj način, predstavlja iznenađujuće uobičajenu taktiku koju policija koristi prilikom protesta. Otkad su to protesti postali kriminalna radnja koja bi mogla da opravda ovakvu vrstu akcije? Demonstrante štiti Prvi amandman, koji predstavlja jedan od stubova na kojima počivaju Sjedinjene Države; međutim, Vlada na sve načine pokušava da obeshrabri one koji bi zaista hteli da koriste pravo na slobodu govora, uključujući i ubacivanje maskiranih agenata prilikom mirnih okupljanja građana. To ima smisla kada treba rasturiti neku bandu ubica ili lanac dilera droge, ali zašto policija posvećuje istu takvu pažnju i učesnicima mirnih protesta?
Ova "šema" organa reda zapravo predstavlja dobar deo policijske države.
Američki građani imaju pravo da se bave političkim aktivnostima i govore, bez toga da ih neko okarakteriše kao pretnju vlasti. Iako su policajci u civilu bili potpuno nepotrebni tokom Occupy protesta u poslednjih desetak godina, njujorška policija i dalje ubacuje neuniformisane policajce u masu čak i prilikom bezazlenih demonstracija poput onih protiv rata u Iraku, biciklističkih povorki ili uličnih komemoracija.
Iako u Ustavu stoji da građani imaju kontrolu nad svojom vladom, u stvarnosti to baš i ne odgovara istini. Establišment ne želi da se menja, i zbog toga pribegava metodama nadzora nad svakim ko bi mogao da poremeti taj status quo.
Problem ne leži samo u implikacijama kako demonstranti rade nešto nezakonito. Stvarni problem je u tome da su ubačeni policajci u civilu tu najčešće kako bi osigurali da protesti postanu nezakoniti. U mnogim slučajevima su sami učesnici protesta uhvatili agente-provokatore, ubačene kako bi izazvali eskalaciju nasilja.
Prema izjavama demonstranata koji su učestvovali u poslednjem incidentu u Ouklendu, lako su mogli da provale ubačene policajce jer su baš to bili ljudi koji su podsticali ostale na vandalizam i pljačku. Učesnici protesta su shvatili da su ljudi koji žele da prave najviše problema, generalno gledano, tu ubačeni sa ciljem da ostale uvuku u nevolje. Ukoliko policajci uspeju da se uvuku među demonstrante i utiču da dođe do stvarnog nasilja, onda će tako dobiti priliku da isfabrikuju zakonsko opravdanje koje im je nedostajalo kako bi mogli da hapse učesnike protesta.
Veoma je teško ukazati na slučajeve kada policija predstavlja uzrok problema, zato što su oni obično neiskreni u vezi primene takve taktike. Međutim, pre nekoliko godina, demonstranti u Kvebeku su u svojim redovima otkrili izazivače nereda - policajce u civilu, koji su tokom protesta bacali kamenice na svoje kolege u uniformama; policijski zvaničnici su posle toga bili primorani da javno priznaju kako su ti "problematični" demonstranti zapravo bili ubačeni policajci u civilu.
Kao čest učesnik protesta, uveravam vas da nije bilo prilike a da se tu automatski ne stvore i uniformisani policajci, koji pomno posmatraju šta se dešava. Koje su to dodatne "informacije" sakupljali policajci ubačeni među demonstrante, a da ih već nisu prikupili oni uniformisani koji okolo stoje i posmatraju nas? Čini se, zapravo, da se radi samo o sticanju taktičke prednosti pomoću koje mogu da utiču na promenu ponašanja grupe koja protestuje.
Uopšte ne postoji stvarna potreba za preduzimanjem ovakvih mera od strane policije - i tačka. Dokle god oni budu ubacivali među demonstrante svoje ljude u civilu, svako iole pametan bi morao da se zapita da li su zaista tačni izveštaji o nemirima i nasilju na protestnim okupljanjima.
Kevin Metjuz
Istog dana, šest sati kasnije...
Američki kongres je konačno odlučio da preduzme nešto povodom sve veće frustracije u javnosti zbog nekontrolisane policijske brutalnosti, i naročito zbog prekomerne upotrebe sile protiv nenaoružanih muškaraca tamnije puti. U pokušaju da nešto više sazna o ovom problemu, Kongres je izglasao ponovno uspostavljanje federalne baze podataka o svim američkim građanima koji su stradali u kontaktu sa policijom. Čini se kako je to najmanje što je Vlada mogla da uradi, ali to ipak jeste korak u pravom smeru. Kako stvari trenutno stoje, ne postoji nikakva zvanična evidencija o tome koliko je ljudi ubijeno od strane policije ili stradalo dok su bili u pritvoru. Uspostavljanje baze podataka će omogućiti procenu trenutne situacije, za koju mnogi u policiji smatraju da ne predstavlja stvaran problem.
Bobi Skot, demokratski kongresmen iz Virdžinije, kaže: "Ne možete popravljati neku situaciju sve dok ne utvrdite o kakvoj se situaciji radi. Inteligentna diskusija je nemoguća bez pouzdanih informacija." Kongresmen Skot je već jednom bio pokretač ovakvih inicijativa, kada je 2000. godine donet jedan sličan zakon. Nažalost, njegov vremenski okvir primene je istekao 2006. godine bez nekog većeg efekta. Neke od saveznih država čak nisu u tom roku prilagodile svoja zakonodavstva, kako bi omogućile primenu tog federalnog zakona.
Od 2006. Skot je nekoliko puta pokušao da ponovo oživi taj zakon, ali bez uspeha. Međutim, aktuelni uznemirujući događaji doprineli su pritisku na političare da ovaj problem ponovo uzmu u razmatranje. Kao rezultat, kongresmeni su odlučili da tom zakonu pruže drugu šansu, uz nadu da će prikupljene informacije pomoći ukupnoj promeni politike u budućnosti. To će takođe biti dodatni podsticaj saveznim državama da taj zakon primenjuju, jer su predviđene finansijske sankcije za one koji se ne pridržavaju zakona ili prikupljene informacije ne prosleđuju na dalju obradu na federalnom nivou. Ministarstvo pravde je dobilo diskreciono pravo da uskrati sredstva iz federalnog budžeta saveznim državama koje ne budu poštovale ovaj zakon.
Predstavnici reda i zakona će biti u obavezi da dostave detaljan opis svakoga ko je preminuo ne samo prilikom sukoba sa policijom, već i dok je bio u pritvoru ili zatvoru. Ovo "proširenje" je definisano u cilju sprečavanja policajaca da smišljaju razne formalnosti kako bi izbegli prijavljivanje smrtnih slučajeva. Profil ličnih podataka o svakom preminulom sadržaće u toj bazi sledeće detalje: rasu, pol, starosno doba, ali i objašnjenje okolnosti koje su dovele do smrti te osobe. Ti podaci će pomoći da se utvrdi da li rasni faktor (čak i podsvesno) ima veze sa upotrebom vatrenog oružja od strane policije - u šta veruju mnogi Amerikanci.
Naravno, same informacije neće mnogo značiti ako oni u Vašingtonu konačno nešto ne preduzmu po tom pitanju. Nadajmo se da u godinama koje dolaze oni neće ignorisati taj spisak ubijenih Amerikanaca, već da će njegova analiza inspirisati donošenje narednih zakona u toj oblasti. Ukoliko su vlastima te brojke neophodne pre nego što krenu da delaju, pravi je trenutak da im se one predoče.
Kevin Metjuz
***
- Eto, prođe godina dana kako smo se rastali od milog&dragog nam Džuniora Marvina...
- Koga, bre?
- Onog, što je komponovao čuveni rege hit (1976) i još čuveniju pank himnu (1977) "Police and thieves". Ono: 'žace i lopovi na ulici, plaše narod pištoljima i mecima ... od Postanja do Otkrovenja, generacijama ... pa sve do mene' itd.
Danas bi rahmetli Jr. Marvin umesto "žace i lopovi" najverovatnije pevao "em panduri, em lopovi" (the police, the thieves). Garant bi, kada bi mogao da vidi kako se ništa ne menja generacijama, od Postanja pa do u nedogled.
I opet naviru asocijacije na film "Kordon"...
- Možda se ne sećate činjenice da su policajci 9. marta 1991. u Beogradu prekomernom upotrebom sile, tj. pucanjem bojevom municijom direktno u demonstrante, ubili učenika Branivoja Milinovića. S leđa, dok je bežao a ne napadao ih kako su tvrdili. Možda se ne sećate ni da je istog dana ubijen i policajac Nedeljko Kosović, za čiju smrt mnogi okrivljuju policijske saradnike u civilu, 'maskirane' u demonstrante-članove SPO.
- Moguće je, velim, da se ne sećate ni čuvene naredbe iz službene, kordonske motorole "udri samo one u patikama, naši nose drugu obuću", one zime 96/97.
- Verovatno se ne sećate ni 'DB-sindikalca', desne ruke Luke Labana u "Profesionalcu".On je stvaran.
- Pretpostavljam da se, posle tolikog nesećanja, sigurno ne sećate ni ovogodišnjeg spontanog građanskog protesta na Brankovom mostu, u znak podrške ocu ubijenog Luke Jovanovića, niti onih neuniformisanih "građana" koji su detaljno snimali sve učesnike protesta. Plus, grupica "spontano napaljenih" da po svaku cenu blokira saobraćaj na mostu, na kome se (i ispod njega) u tom trenutku nalazila prava mala policijska armija, opremljena za razbijanje demonstracija.
Ne dešava se u Americi ništa što mi ovde već ne znamo ili nismo iskusili po sopstvenim leđima. Niti se ovde ikada nešto dešavalo, a da to nismo plagirali od Moćnih.
Tako ti je to, moj Marvine, od Postanja do Apokalipse - pa onda opet sve iz početka.
No comments:
Post a Comment