Mesec žena

Takozvani Mesec ženske istorije (u pitanju je mesec mart, naravno) ne predstavlja samo odavanje počasti ženama koje su utrle put pravima žena u prošlosti, već i odavanje počasti onima koje to danas rade. Žene su tokom istorije uspevale da prebrode razne prepreke, ali sa svakim uspehom javljale su se mnoge nove sa kojima se tek treba izboriti.

Evo nekih žena koje danas razbijaju te prepreke.

Malala Jusufzai

Preživela je talibanski atentat, napisala bestseler biografiju, postala dobitnik Nobelove nagrade i ima samo sedamnaest godina. Ona je tek načinila prve korake svog aktivizma, a već je postigla toliko mnogo. Borac je za prava žena i devojčica u svom rodnom Pakistanu. Već sa 11 godina pisala je blog za BBC o tome kako izgleda život pod režimom talibana. Kada je uticaj njenog bloga 2012. godine osetno porastao, talibani su se okomili na nju. Pokušali su da je ubiju dok se vozila autobusom, pucajući joj u glavu. Uspela je da preživi atentat, što je dodatno ojačalo njen aktivizam. Danas se bori za pravo na obrazovanje svih žena na svetu, a uspela je čak da ostavi voditelja Džona Stjuarta bez reči prilikom intervjua za njegovu emisiju.

Lavern Koks

Zvezda serije "Narandžasta je nova Crna" uspela je da ostvari značajan pomak u karijeri tokom poslednjih godina. Bila je producent i voditelj emisije "TRANSformiši me" na muzičkom kanalu VH-1, gde se sve vreme zalagala za prava trans-osoba. Lik Sofije Barset, koju glumi u pomenutoj seriji, izbacio je Lavernu Koks u centar pažnje, što je dodatno uticalo na porast njene popularnosti u poslednje dve godine.

Za svo to vreme, morala je da se suočava sa neznanjem, bilo da su u pitanju neprijatna pitanja u intervjuima, neinformisanost samog društva pa čak i otvorena netrpeljivost. Ona je, međutim, strpljivo i sa stilom uspela da sa svim tim problemima izađe na kraj, fokusirajući se na edukaciju sagovornika umesto na vođenje beskrajne polemike. U svom aktivizmu je neumorna, što je rezultiralo brojnim priznanjima. U istoriju je ušla kao prva transrodna osoba nominovana za Emi nagradu i kao prva transrodna osoba na naslovnoj strani magazina "Tajm".

Amal Kluni

Malo je ljudi znalo ko je Amal Alamudin pre nego što je postala verenica glumca Džordža Klunija. Što više o njoj saznajemo kroz vesti o njenom vereniku, to više shvatamo koliko je trebalo da znamo za Amal i ranije. Ona je advokat, aktivista i pisac; pravni je zastupnik Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa. Prvenstveno je fokusirana na ljudska prava, izručenja, međunarodno i krivično pravo. Odlično govori engleski, arapski i francuski jezik. Svet je posebno obratio pažnju na njene aktivnosti prilikom dodele Zlatnog globusa za 2015. godinu, u govoru Tine Fej i Ejmi Peler:

"Džordž Kluni i Amal Alamudin su se ove godine venčali. Ona je borac za ljudska prava, kao advokat je angažovana u slučaju Enron, radila je kao savetnik Kofi Anana za Siriju i bila angažovana u tročlanoj komisiji UN koja je istraživala kršenje ratnih pravila tokom sukoba u Pojasu Gaze. Dakle, njen muž večeras dobija nagradu za životno delo!"

Kao komentar ove najave, izveštači sa ove svečanosti su potencirali Amalinu vidnu nezainteresovanost za taj događaj, fokusirajući se na njenu grimasu dosade na fotografijama. Jednostavno, privedena na "radnu obavezu" svog supruga, bila je potpuno van svog elementa. Jasno je ukazala, svojim stavom prema tom događaju, da bi se trebalo zamisliti nad prioritetima zapadne kulture.

Roksen Gej

Ona se uopšte ne boji toga da bude prepoznata kao "zla feministkinja". Zapravo, baš je to naziv njene bestseler-knjige. Roksen se u svojoj knjizi bavi društvenim problemima po principu "direkt u čelo", trudeći se da prosvetli svoje čitaoce. Ona tu piše o sivim zonama feminizma:

"Feminizam jeste manjkav, ali čak i takav predstavlja najbolji način da razumete promene u kulturnoj klimi naše civilizacije... Istinu govoreći, feminizam je manjkav jer je to pokret koji je zasnovan na ljudima, a ljudi su po svojoj prirodi prenosioci klica manjkavosti."

Roksana takođe caruje Tviterom. Za razliku od mnogih koji jednostavno ignorišu tzv. Tviter trolove (u Srbiji bi ih nazvali botovima, iako to nije isto), ona namerno potpaljuje ozbiljne debate u kojima se angažuje na zreo način, veoma dobro znajući kada je pravi trenutak da neku konverzaciju prekine.

Ejmi Šumer

Ejmi razotkriva seksizam i bez ustezanja mu pokazuje srednji prst. Ona se na urnebesan način bavi rodnim ulogama i normama u svom skeč-šou pod nazivom "Unutar Ejmi Šumer". Poznata je po svom neapologetskom stilu humora, koji se odlično uklapa u njen karakter. Kada je krenula reklama za film "Katastrofa" - čiji je ona koautor, ali i glavna zvezda - kolumnista Džefri Vels je opisao Ejmi Šumer kao "debeljuškastu, oštroumnu, nekonvencionalno privlačnu neurotičnu komičarku". Za to etiketiranje je od Ejmi dobio srednji prst, uz odgovor:

"Ovo je odličan primer kako neko pronalazi razlog za trolovanje. Takvi izgleda uživaju u tome. Da budem sasvim iskrena - zabole me".

Lindsay Patton (Care2, 19.03.2015) - In Honor of Women’s History Month: 5 Women Who Are Pushing Boundaries

***

Za to vreme, na dan 23. marta 2015. godine, svi srbijanski mediji objavljuju istu vest:

"U Srbiji je za nepuna tri meseca tekuće godine, u porodičnom nasilju ubijeno 11 žena. U 2014. godini taj broj bio je 27, a u 2013. - 45."

U toj istoj Srbiji žene koja se bave politikom bivaju proglašene "muškaračama", za isti posao su plaćene manje od muškaraca (tu pratimo svetske "trendove"), a one koje se usude da javno progovore protiv zaostalih palanačkih homocentričnih kvazitradicionalizama i uzusa koji u našem društvu preovladavaju, suprotstave im se i protiv njih aktivno i uporno bore, u tim istim (svim) medijima dobijaju etiketu čije bi pominjanje predstavljalo uvredu suštine ovog teksta.
Podaci za dane od 24. do 31. marta nisu objavljivani, ali ako je ritam zločina bio 11 ubijenih žena za prvih 11 nedelja ove godine...
Zaista, da li ima onih kojima se neće dići kosa na glavi od toga sa kakvim se sve (samo)preporukama kao društvo pojavljujemo po čekaonicama međunarodnih institucija?