Koliko ratnih zločinaca slobodno živi među nama?
U Americi danas mnogi ovo pitanje sve više postavljaju tamošnjim imigracionim i carinskim vlastima, posle objavljivanja vesti da su identifikovane stotine ratnih zločinaca iz Bosne koji danas žive u toj zemlji. Rat u Bosni je usledio po raspadu Jugoslavije početkom devedesetih godina, što je prouzrokovalo dolazak velikog broja izbeglica u Ameriku. Nasilje u Bosni, koje je uključivalo i masovna etnička čišćenja dela teritorija na kojima su živeli tamošnji Bošnjaci i Hrvati, spada u najveće užase u istoriji moderne Evrope. Objavljena je vest da je oko 150 Bosanaca stavljeno na spisak za deportaciju iz SAD zbog mogućeg učešća u zločinu u Srebrenici, kada su bosanski Muslimani bili isterani iz izbegličkih kampova i predati u ruke Srba, koji su, po izjavama očevidaca, ubijali na stotine dečaka i muškaraca - ukupno, oko 8000 njih. Masovne grobnice, otkrivene 1995. godine po završetku rata, potvrđuju ovu brojku. Život zarobljenih žena i dece od strane srpskih vojnika takođe je bio pun užasa - postoji veliki broj izjava o masovnim silovanjima žena i ubistvima dece.
Pomenutih 150 Bosanaca nalaze se pod detaljnom istragom koja još uvek traje, jer je veoma teško razjasniti sve detalje oko srebreničkog zločina i dovesti ih u direktnu vezu sa pomenutim ljudima koji u Americi normalno žive svoje živote već dvadesetak godina. Bivši vojnici iz bosanskog rata sada su npr. fudbalski trener u Virdžiniji, metalski radnici u Ohaju ili rade u hotelima po Las Vegasu.
Međutim, ratni zločinci se nisu u Ameriku samo prošvercovali zajedno sa drugim imigrantima. Stvar je nešto složenija. Erik Lihtblau u svojoj knjizi "Nacisti iz komšiluka" otkriva da su hiljade nacista živele u Americi pod kontrolom i zaštitom CIA i da je od njih zahtevano da rade kao špijuni u korist SAD tokom Hladnog rata. Po njegovom završetku, ovi zločinci su tu ostali da slobodno žive. Potraga za njima i privođenje pravdi zbog počinjenih zločina, naročito su bili u porastu tokom devedesetih godina baš kao i sve veća medijska pažnja koja je bila posvećena tzv. "Lovcima na naciste". Iako je veliki broj njih skončao mirno usled godina, nekoliko zločinaca (među njima i jedan 90-godišnjak) je ipak bilo uhapšeno i predato nemačkom pravosuđu.
Pa ipak, lov na ratne zločince se tu ne završava. Masovan priliv izbeglica iz Ruande posle tamošnjeg genocida iz 1994. omogućio je jednom broju počinilaca tog zločina da se u masi uvuku na teritorije SAD i Kanade. Neki od njih su
uhvaćeni i deportovani nazad da odgovaraju za svoje zločine, poput Žana Leonarda Teganje koga su tek prošle godine uhvatili u jednom gradiću u
državi Mejn.
Zarad nacionalne
bezbednosti i osećaja za pravdu, od vitalnog je značaja da ovi zločinci
budu prioritet imigracionih službi ali i Vlade SAD. Problem predstavlja
nemalo kresanje budžeta službi koje istražuju te zločine, u poslednjih
nekoliko godina. Ti istražitelji svoj posao često moraju da obavljaju van
teritorije SAD; međutim, bez dovoljno finansijskih sredstava taj posao biva otežan, a sposobnost da se zveri isteraju iz svojih rupa i kazne biva drastično ograničena. Smatra se da postoje stotine počinilaca zločina iz rata u Bosni koji danas u Americi vode potpuno normalne živote. Majkl Mekvin, istoričar koji radi za imigracione i carinske službe, tvrdi: "Što više istražujemo, to će se više dokaza pojaviti. Međutim, ukoliko istražiteljima finansije budu i dalje ograničavane, nikada nećemo biti sigurni koliko je zločinaca u Američkom snu našlo spas od pravde."
Lizabeth Paulat (care2.com 08.03.2015): There are hidden war criminals in our midst
***
U Kumrovcu Donjem danas je otvoreno najsavremenije postrojenje za preradu otpadnih voda i kišne kanalizacije. Puštanje u rad ovog poslovno-memorijalnog kombinata doprineće daljem padu nezaposlenosti tog kraja naše zemlje ponosne, ali i porastu članstva Komunalističke Partije Srbije među mladima i naročito penzionerima-prvoborcima Kontramitinga.
Svečanom otvaranju ovog poslovnog giganta prisustvali su najeminentniji stručnjaci u oblasti zagađivanja društveno-političke sredine.
Nekolicini, takođe eminentnih stručnjaka u pomenutoj delatnosti, koji se danas nisu pojavili iako su se uredno odazivali do pre koju godinu, drugarica Vjerica Radeta će svojeručno napisati kletve-zahvalnice i proslediti redovnom poštom na kućnu adresu. Inače, drug Nemanja Šarović je prilikom povratka iz K.Donjeg imao manju prometnu nezgodu - upao mu je kolac u prednji točak tricikla, što je izazvalo prevrtanje istog te sletanje sa kolovoza u kanal. Za sada, po izjavama lekara, o posledicama se ne zna ništa. Tek će se čuti.
"Onaj ko negira svoje zločine, spreman je da počini nove. Pitanje je samo ko će biti sledeća žrtva."
No comments:
Post a Comment