List Republika uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, organizovao je tribinu pod naslovom: Oblici državnog ekstremizma i udeo vlasti u njegovom nastanku. Tribina je održana u Velikoj sali NUNS-a, Resavska 28/II u petak, 19. juna 2015 sa početkom u 12 časova.
Teme:
- Haos srpskog kapitalizma: ekstremizam u procesima privatizacije kao izvor pljačke i bezakonja;
- Nasilje kao permanentni oblik vladanja u Srbiji;
- Urušene institucije i proces njihove potpune disolucije;
- Kakva je budućnost srpskog društva u okolnostima ekstremnog političkog ponašanja?
Uvodničari:
- dr Nebojša Popov, sociolog
- dr Vesna Pešić, sociolog
- dr Vladimir Pavićević, politikolog i narodni poslanik
Moderatori:
- mr Zlatoje Martinov, glavni urednik Republike
- Olivija Rusovac, novinarka
Rusovac: Naš život je skoro normalan, rekli bismo. Ali, baš u tom "skoro" nastala je pukotina kroz koju ulazi ekstremizam.
Popov: Sve ovo, što imamo ovde i danas, postoji veoma dugo i veoma snažno. O Srbiji se govori ili uz plač nad siromašnima, ili uz smeh nad ovim vratolomijama vlasti. Ako već hoćemo da govorimo o nekom ekstremizmu, najpodobniji njegov oblik za analizu je kapitalizam kakav imamo u Srbiji. Populistička revolucija je uspela da nas pomeri iz svih tokova i onda se tu snalazi kako ko zna i ume.
Pešić: Mi smo i dalje divlje društvo. Čitav period koji ja pratim i koji živim, Srbija je živela u nekom obliku političkog ekstremizma. Ne smemo da zaboravimo da je Jugoslavija iz II svetskog rata izašla kao jedna zaostala zemlja. Kada smo proučavali elite, utvrdili smo da je većina elita u Jugoslaviji imala seosko poreklo. Bilo bi dobro sada analizirati da li stanovništvo ima tu mogućnost napretka. Mi smo tada imali ozbiljne istraživačke radove, koji su se bavili i migracijama i raznim drugim fenomenima. Pogledajte danas: ne postoji nikakva metainstanca, koja na naučnoj bazi stvara svest gde idemo, šta radimo. Srbija je stalno na udaru retrogradnih procesa koji utiču na današnje stanje. Stalno se postavlja nacionalno pitanje koje nas sprečava da uvedemo red. Za vreme Miloševićeve kontrarevolucije došlo je do desekularizacije koja je nametnula monokulturno shvatanje društva u kome nema pluralizma i demokratije.
Nakon petog oktobra iznevereno je uspostavljanje Srbije kao pravne države, obećani novi temelj nije ispunjen. Ceo proces privatizacije se održava pod nadzorom koruptivne vlasti i dešava se još jedna primitivizacija društva - sprega kapitala i politike odražava srpski kapitalizam. Ekstremizmi u privredi, politici, partokratiji se svi povezuju u jedan.
Nakon petog oktobra došlo je do rušenja profesionalne strukture i to na dva načina: 1) ukidanjem principa meritokratije srušeni su i postojeći kapaciteti koje je naše društvo imalo, 2) odliv naših kvalifikovanih ljudi takođe je urušio postojeće kapacitete. Vučić je i materijalno udario na srednje slojeve i obrazovano stanovništvo kroz solidarni porez. Srbija će biti kao Bugarska, koja nema više lekara... Kako da razumemo društvene procese ako nauke nema, srednji slojevi se odlivaju - kako onda imati otpor prema ekstremizmu?
Sve procese pojačavanja represije, partijske države i nasilja možemo videti, i intenzitet je promenjen. U vladavini Vučića možemo videti pasivnu agresiju. Šokiralo me je kada je Stefanović rekao da će po potrebi na sledećim izborima biti korišćena i žandarmerija. Liberalna izborna demokratija je degradirala u nešto što se može nazvati "soft diktaturom" koja se zasniva na propagandi, marketingu, cenzuri... što se može videti i na internetu. Beograd na vodi je čista korupcija i necivilizacijski čin. Tu postoji čitava armija koja piše komentare i vrši diverzije. Pokazujući cene odmora u Srbiji, dnevni list Danas opet je doživeo napad botova u komentarima. Upravo je Vučić pokazao kako nema privatnog vlasništva nad medijima, oni su pod kontrolom vlasti. Neke emisije koje su ukinute, desile su se upravo na privatnim televizijama; to je pokazalo da svako privatno vlasništvo pod Vučićem može biti pod pritiskom i oteto. Vučić je skinuo odelo premijera i upravlja Srbijom lično kao spasioc.
Pavićević: U stvarnom ideološkom smislu, ovde vlada jedna dezorijentacija. Vesna Pešić i ja smo došli do termina "brutalizacija", koji opisuje stanje u Srbiji. Na sve što je deo nekog dijaloga u institucijama odgovara se da je to mržnja, ali i drobljenjem procedura.
Popov: Vi ste ugrađeni u razgradnju institucija time što ostajete u Skupštini.
Pavićević: Smatram da je bolji put da ostajem i da se borim.
Drugi oblik brutalizacije je nasilje, koje je u ovom društvu legitimno. Vujačić, Tasovac i Šuvakov su primer pritiska, nasilja i brutalizacije. Podsticanje nasilja i ekstremizma može da se desi i nedelovanjem i delanjem državnih organa. Mi se u ove tri godine strašno udaljavamo od nečega što su formalizovani odnosi unutar države.
Rusovac: Pitanje za Vladimira Pavićevića i Vesnu Pešić - zašto nema otpora, jesmo li se navikli, kako prekinuti vrtlog?
Pešić: Permanentno je iscrpljivanje našeg društva, i to objašnjava ovakav oblik površne diktature. Obespravljeni se ne mogu žaliti ni sudu, jer sud radi na strani vlasti i kapitala. Otvoreno pitanje je kako odgovoriti na ovakav tip propagandno-medijske diktature i ovakvo stanje.
Popov: Nasilje je evoluiralo. Nije isto nasilje u Titovo, Miloševićevo, Koštuničino i sadašnje vreme. Evolucija nasilja se vidi na primeru ovoga što se radi zaštitniku građana. Nešto što nećemo da vidimo je da je populistička matrica jako delotvorna. Samim tim što tvrdimo da najviše volimo ovu naciju, imamo pravo da sa njom radimo šta hoćemo. To je pokazano u odnosu prema privatnoj svojini koja funkcioniše po principu "ja sam te rodio, ja ću te i ubiti".
Evoluirala je tehnologija gušenja otpora.
Iz publike: Promenio se kapitalizam iz vremena kada su ga neki želeli, do danas. Ko danas sme da kaže da je za socijalizam a da ne bude izvrgnut ruglu? Dok ne budemo znali za šta smo, nećemo moći da se okupimo.
Nakon petog oktobra iznevereno je uspostavljanje Srbije kao pravne države, obećani novi temelj nije ispunjen. Ceo proces privatizacije se održava pod nadzorom koruptivne vlasti i dešava se još jedna primitivizacija društva - sprega kapitala i politike odražava srpski kapitalizam. Ekstremizmi u privredi, politici, partokratiji se svi povezuju u jedan.
Nakon petog oktobra došlo je do rušenja profesionalne strukture i to na dva načina: 1) ukidanjem principa meritokratije srušeni su i postojeći kapaciteti koje je naše društvo imalo, 2) odliv naših kvalifikovanih ljudi takođe je urušio postojeće kapacitete. Vučić je i materijalno udario na srednje slojeve i obrazovano stanovništvo kroz solidarni porez. Srbija će biti kao Bugarska, koja nema više lekara... Kako da razumemo društvene procese ako nauke nema, srednji slojevi se odlivaju - kako onda imati otpor prema ekstremizmu?
Sve procese pojačavanja represije, partijske države i nasilja možemo videti, i intenzitet je promenjen. U vladavini Vučića možemo videti pasivnu agresiju. Šokiralo me je kada je Stefanović rekao da će po potrebi na sledećim izborima biti korišćena i žandarmerija. Liberalna izborna demokratija je degradirala u nešto što se može nazvati "soft diktaturom" koja se zasniva na propagandi, marketingu, cenzuri... što se može videti i na internetu. Beograd na vodi je čista korupcija i necivilizacijski čin. Tu postoji čitava armija koja piše komentare i vrši diverzije. Pokazujući cene odmora u Srbiji, dnevni list Danas opet je doživeo napad botova u komentarima. Upravo je Vučić pokazao kako nema privatnog vlasništva nad medijima, oni su pod kontrolom vlasti. Neke emisije koje su ukinute, desile su se upravo na privatnim televizijama; to je pokazalo da svako privatno vlasništvo pod Vučićem može biti pod pritiskom i oteto. Vučić je skinuo odelo premijera i upravlja Srbijom lično kao spasioc.
Pavićević: U stvarnom ideološkom smislu, ovde vlada jedna dezorijentacija. Vesna Pešić i ja smo došli do termina "brutalizacija", koji opisuje stanje u Srbiji. Na sve što je deo nekog dijaloga u institucijama odgovara se da je to mržnja, ali i drobljenjem procedura.
Popov: Vi ste ugrađeni u razgradnju institucija time što ostajete u Skupštini.
Pavićević: Smatram da je bolji put da ostajem i da se borim.
Drugi oblik brutalizacije je nasilje, koje je u ovom društvu legitimno. Vujačić, Tasovac i Šuvakov su primer pritiska, nasilja i brutalizacije. Podsticanje nasilja i ekstremizma može da se desi i nedelovanjem i delanjem državnih organa. Mi se u ove tri godine strašno udaljavamo od nečega što su formalizovani odnosi unutar države.
Rusovac: Pitanje za Vladimira Pavićevića i Vesnu Pešić - zašto nema otpora, jesmo li se navikli, kako prekinuti vrtlog?
Pešić: Permanentno je iscrpljivanje našeg društva, i to objašnjava ovakav oblik površne diktature. Obespravljeni se ne mogu žaliti ni sudu, jer sud radi na strani vlasti i kapitala. Otvoreno pitanje je kako odgovoriti na ovakav tip propagandno-medijske diktature i ovakvo stanje.
Popov: Nasilje je evoluiralo. Nije isto nasilje u Titovo, Miloševićevo, Koštuničino i sadašnje vreme. Evolucija nasilja se vidi na primeru ovoga što se radi zaštitniku građana. Nešto što nećemo da vidimo je da je populistička matrica jako delotvorna. Samim tim što tvrdimo da najviše volimo ovu naciju, imamo pravo da sa njom radimo šta hoćemo. To je pokazano u odnosu prema privatnoj svojini koja funkcioniše po principu "ja sam te rodio, ja ću te i ubiti".
Evoluirala je tehnologija gušenja otpora.
Iz publike: Promenio se kapitalizam iz vremena kada su ga neki želeli, do danas. Ko danas sme da kaže da je za socijalizam a da ne bude izvrgnut ruglu? Dok ne budemo znali za šta smo, nećemo moći da se okupimo.
Pešić: Službe imaju veliki uticaj. Te službe nikada nisu transformisane, i možda vuku značajne konce.
***
Gornji tekst je u celosti sastavljen od statusa objavljivanih na Twitter nalogu @Republika između 12 i 14 sati, i ne predstavlja zvaničan izveštaj sa tribine koja je održana danas u prostorijama NUNS. Ovaj tekst je samo mala satisfakcija onima koji nisu mogli da prisustvuju tribini. Sve što je danas bilo izrečeno, moći ćemo da pročitamo u narednom broju lista Republika ili uskoro pogledamo na zvaničnom YouTube kanalu Republike.
Republika br. 600-603 (jul-avgust 2015): Oblici političkog ekstremizma u Srbiji
Republika br. 600-603 (jul-avgust 2015): Oblici političkog ekstremizma u Srbiji
No comments:
Post a Comment