Ma... nije ovo nekakav poseban blogpost, "analitički tekst" ili kratki komentar na nečiju žaoku, već samo još jedno u nizu podsećanja u ogledalu, kakvi smo bili i u šta smo se to pretvorili. Možda je bolje reći - posuvratili se u sami sebe: u savršenstvo dr. Džekila i mr. Hajda. Danju i noću se toliko brzo pretvaramo non-stop čas u jednog čas u drugog, da je postalo potpuno nemoguće registrovati tu obostrano uzročno-posledičnu transformaciju duha i tela, u kojoj međusobno jedno postaje antipod drugome. Ponašamo se kao da smo na strihininu: transformacioni tremor je toliko jak i učestao, da se svakom ko na nas baci pogled čini kao da stojimo mirno, ukočeni i izolovani od nadražaja sveta oko nas.
Opet taj prokleti statiktanz, comfortably numb - iznova, u transu bez konca i kraja.
Uspeli smo da opovrgnemo neke zakone fizike, poput onog o anihilaciji materije u energiju tj. kreaciji materije iz energije. Ovde važi samo zakon o anihilaciji energije stvaranjem besmislene mase. Ili blata - zovite to kako vam god po volji bilo, jer smo kao društvo poodavno ispali iz materije. Smislena dijalektika je definitivno postala nepoželjna.
I smisao, uopšte.
Palanačkim fašistima omiljenu zabavu predstavlja da "lingvonacistima" nazivaju one koji govore gramatički ispravno sopstveni jezik, to ne kriju, opravdano i obavezno ukazuju na njegovu pogrešnu upotrebu, ispravljaju balvane nakrivo posađene još od malih nogu. E, ovo zadnje je neoprostivo.
Jebeš gramatiku koja postade srБska, po pravilima prepisanim sa fejsbuka i mobilnih telefona, kopipejstovana iz popovskog mantranja ili krkljanja između dva ljotićevska vomita. Toma Nikolić je odlikovao Ivana Klajna za doprinos posrБljavanju srpskog jezika.
Živeli, domaćini!
J nam je konačno svima došlo glave. Odsadpanadaljeiubuduće ćemo morati da ispravno govorimo: "Dođeš mu k'o tačka na J".
I tačka.
***
Kao i u svakoj drugoj dobrofuncionišućoj Potemkinovoj selendri, tabla sa besmislenim nazivom ulice biće smaknuta i bačena u jarak, kraj polomljenog saobraćajnog znaka koji nas upozorava da su pred nama neki daleko prioritetniji i važniji putevi; baner sa precrtanom zastavom EU će biti pocepan i bačen ispod bine koju je ta ista Unija poklonila palanci - samo da to ne vidi Devenport; za 4849 Mokranjčeve dane bivša prodavnica SIMPO nameštaja biće okovana čamovinom, kao da to može da spreči smrad koji se odatle širio na sve strane; za ove, 50. Mokranjčeve dane, centar grada opasaćemo mrežom za komarce, samo da elita ne gleda ruševine koje su "pod zaštitom države". Sve što nas podseća na normalno bacićemo pod tepih... ili štampani beton, to je sada in.
Buca je napravio baš finu bazu svojih fotografija, kojom sada opskrbljuje Peščanik. Njegovom oku teško da mogu promaći krajputaši palanačke hronike. Maznuh mu ovu sliku sa Tumblera, morao sam.
... iza ugla, ispod tepiha, van pameti
Dvanajestog septembra više nema, zamenio ga je Dvana(j)esti maj koji u glavama stoke što umišljeno vlada ovom Psihorupom očigledno predstavlja pokretan "praznik": čas ga ima, čas ga nema - ovisno od trenutnih komponenti lokalne koalicije na vlasti. Negotin, zapravo, više nema Dan oslobođenja. Već decenijama se ovde nižu samo Dani okupacije ovih ili onih Istih, koji se bez ustezanja, svakoga dana, maksimalno trude da to dokažu, bez imalo srama i samokontrole.
Moramo sami da napravimo neki novi Dan oslobođenja - ovde ili negde drugde - zato što, jednostavno, ovako više ne ide. Početak je uvek najteži, jer ćemo morati da krenemo od sebe.
Moramo sami da napravimo neki novi Dan oslobođenja - ovde ili negde drugde - zato što, jednostavno, ovako više ne ide. Početak je uvek najteži, jer ćemo morati da krenemo od sebe.
Tačka.
No comments:
Post a Comment