Дан мрмота

Danas je Дан мрмота...

2. februar sa 13 dana vožnje u rikverc po Julijanskom kalendaru, što znači da je danas Srpski Dan mrmota (koji se po naški vikaet mečka), baš kao i Nova godina, Božić, Uskrs i ostale zadušnice, svici & Noći veštica.
Rupa ostaje ista, bez obzira da li je na ćirilici ili latinici, na srpskom ili srBskom.

Zaista nemam pojma uz koga se jutros u 6:00 probudila Panksatoni Dragica, da li je to bio Tom ili ovoga puta Džeri; ionako je svejedno, jer u Mrmotstanu mečke ne izlaze iz rupa ni u po bela dana niti u sred mrkle noći. Njima su plašisenke uvek u glavi.

Neke je jutros poplašila senka u mraku njihovih jazbina, a neke je ipak ogrejalo čak i ovo zubato unce. A Toma je juče, po izlasku iz rupe, zajebala Džerijeva senka... I tako, poplaši se on pa strugne nazad, akontativno 24h pre svog rođendana, Sretenja & Dana državnosti.

Ceo mandat mu stade u samo dva reda:

Dana 5. februara 2011. godine, Tom je seo na stiropor.

Dana 14. gebruara 2017. godine, Džeri mu je razjebao koncepciju k'o morsku penu. Al' onu pravu.

Pomalo će nam nedostajati zajebancija na račun Tomislava Nikolića. Još je sinoć postala deplasirana. Mada... nikad se ne zna, this is Serbia. Problem je što je "stvar" sa njim i lapot-Džerijem odavno prešla zajebanciju i iznova prerasla u kolektivnu nesreću koje ovo društvo već vek i po nikako da se otrese i krene napred.

Napred, a ne naprednjačko-kradikalski.

Dan mrmota 1 (2009)
Dan mrmota 2 (2015)

Napomena

Naslov je neizostavno morao biti napisan ćirilicom, iz više razloga:

- državnim pismom se piše na Dan državnosti

- državnim pismom se piše kad je crveno slovo u crkvenom kalendaru

- državnim pismom se piše na predsednikov rođendan (još malo)

- državnim pismom se piše etiketa na domaćoj rakiji, da razume ceo svet

- državnim pismom se piše kako bi čak i Prva travarka Srbije mogla da ukapira kolikog crnjanskog im je uvalio Džeri

Floskula "državno pismo" u kvazidržavi predstavlja čistu zajebanciju.

p.s.
Čak i da se ugledamo na Ameriku, pa demobilisanom prezidentu obezbedimo identične tantijeme, ja i dalje ne mogu da zamislim predsedničku biblioteku Tomislava Nikolića, pa još posred bajčetinskog bunjišta.
Ne ide bre, nikako.